On posebno ističe da na ova dva fakulteta imaju akreditovane programe doktorskih studija: Krivično-pravni studijski program akreditovan je 10. jula 2009, a Privredno-pravni 9. decembra 2011. Dobijanje zelenog svetla za ove akademske studijske programe trećeg stepena, ukazuje on, potvrđuje da su zadovoljeni svi propisani standardi, što je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta potvrdila dajući im uverenje o tome.
Takođe naglašava da ovde nema ni problema s mentorstvom jer su nastavnici i saradnici Pravnog fakulteta proteklih godina objavljivali naučnoistraživačke radove u različitim relevantnim časopisima različitih kategorija – po dva rada M-13 (ova kategorija nosi šest bodova), M-14 (četiri boda) i M-21 (radovi u vrhunskom međunarodnom časopisu koji nose osam bodova), jedan rad M-22 (istaknuti međunarodni časopis – pet bodova); devet radova M-23 i šest M-24, što je ukupno 22 rada „teška„ 101 bod. Među ovim radovima ima i onih iz oblasti ekonomije, menadžmenta ili biznisa, ali i iz oblasti pravnih nauka koji tretiraju teme kao što su „Sajberkriminal i internet-pedofilija”, „Diverzioni koncept reagovanja na kriminalitet malotetnika u Srbiji”, „Water Law after Dayton – the Current State of Regulation in Bosnia and Herzegovina”...
Podsećamo na to da je određeni broj radova objavljenih u referentnim časopisima od presudne važnosti prilikom izbora nastavnika u svako od akademskih zvanja – docenta, vanrednog i redovnog profesora, pa i za dobijanje mentorstva.
Mi nismo kukali niti se bunili zbog kriterijuma, nego smo imali profesore koji su već imali objavljene radove ili su napisali neke koji su objavljeni u časopisima na SSCI listi – M-21, M-22 i M-23, onima u kategoriji M-13, M-14 i M-24... – kaže dr Marko Carić, i naglašava „mi smo se uklopili u kriterijume koji su od nas traženi jer smo te radove imali„. – I kada su traženi radovi u časopisima sa SSCI (Social Scinces Citation Index) liste i u drugim zvanično prihvaćenim časopisima.
Deset naših profesora ima radove objavljene u takvim časopisima. Nisu svi oni s Privredno-pravne katedre, nego smo krenuli da i Krivično-pravnu katedru prilagođavamo tim uslovima, odnosno da njeni nastavnici objavljujuju u tim časopisima, da bismo, kada bude reakreditacija, i tu u potpunosti zadovoljili propisane kriterijume. I uopšte ne smatramo da je i najmanje nemoguće ispuniti uslove, odnosno objaviti rad u časopisima sa SSCI liste, jedino je pitanje da li je neko kadar da to uradi ili nije.
Imamo i više profesora nego što nam treba, radimo samoevaluaciju, pripremamo se za novi krug akreditacije i apsolutno smo na „bolonjskom”, proevropskom putu. Pridržavamo se svega što propisuje Zakon o visokom obrazovanju i njegove Izmene i dopune i trudimo se da stalno podižemo kvalitet: da naši studenti bez problema polažu pravosudni ispit i da budu spremni za sve izazove koji ih čekaju, bilo u zemlji ili u inostranstvu – konstatuje profesor Carić.
Ovog trenutka na Pravnom fakultetu imamo pet profesora koji ispunjavaju uslove da budu mentori na doktorskim studijama, i to za privredno-pravne: prof. dr Ivanka Spasić, prof. dr Marijana Dukić-Mijatović, prof. dr Milorad Bejatović i prof. dr Slavko Bogdanović, a na doktorskim studijama krivičnog prava to je prof. dr Željko Bjelajac, što znači da imaju minimum po tri rada objavljena u časopisima na SSCI listi.
Dr Marko Carić ističe da ima relevantnih časopisa iz oblasti pravnih nauka koji se objavljuju u okolnim državama (nekadašnjim republikama SFRJ), pa i širem regionu Balkana, Evrope: – Malo više fleksibilnosti, multidisciplinarnosti, veoma je široka lepeza tih časopisa, i ako se ne uspe u jednom, treba probati objaviti rad u drugom, trećem. To apsolutno nije nemoguće, treba sesti i napisati rad, a onda ga i plasirati. Mi smo objaljivali i u časopisima u Hrvatskoj, BiH...
Prof. dr Marko Carić
06.11.2013.
